Sve što treba da znate o operaciji podizanja kapaka: Moj lični primer i iskustvo

Godinama sam unapred znala da me čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima bio je genetski, a na desnom oku i posebno vidljiv. Dakle, oduvek su mi kapci bili spušteni, ali je sa godinama taj problem postajao sve izraženiji. Moja mama ima identičnu situaciju i, kako nije uradila operaciju, navikla je da non-stop podiže desnu obrvu toliko automatski da više nije ni svesna tog pokreta. Pokušava da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - on je pre svega funkcionalan.

Iskreno, nećemo da se lažemo: da li mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Nos sam operisala zbog devijacije septuma još sa 23 godine, nakon što sam ga razbila u drugoj godini života padom s klupe na beton. To sam morala da rešim kako ne bih postala doživotni zavisnik od kapi za nos. Radije bih da to nisam morala da radim. Ali podizanje kapaka je bila potpuno druga priča. To sam htela oduvek, ali sam stalno odlagala.

Moj izbor hirurga: Dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Nije samo zbog dugogodišnjeg poverenja, već i zato što je ona jedna od najdetaljnijih osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima izuzetno oštro oko, neverovatno je odgovorna. Ipak, uprkos svom poverenju u dr Anicu Jevremović, i dalje sam odugovlačila.

Dr Anica Jevremović mi je prethodno dva puta radila niti na obrvama kako bismo malo otvorili oko. Oba puta mi je iskreno rekla: "Niti služe da privremeno podignu obrve i kratkotrajno poboljšaju izgled kapaka, ali one nisu zamena za operaciju." I bila je u pravu. Oči jesu izgledale bolje i otvorenije nakon niti, dok je efekat trajao, ali to je zapravo bio tretman koji je služio samo mom odugovlačenju.

Konačna odluka: Vreme je za podizanje kapaka

I onda je konačno odluka pala. Dogovorili smo se da proceduru podizanja kapaka uradimo u prvoj polovini januara ove godine.

Kad sam to zakazala, po svom običaju, "trubila sam okolo" šta planiram da uradim. Moj je stav da bi svima nama bilo lakše da više pričamo o ovim stvarima, jer ćemo tako čuti iskustva, savete i upozorenja. Iznenađila sam se kada sam, nakon što sam progovorila, otkrila da je masa žena oko mene već prošla kroz podizanje kapaka, ali o tome ćuti. Poštujem njihovo pravo na privatnost, kao i moje pravo da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno čuti sve iz prve ruke, znati šta vas tačno čeka od A do Š. I zato ću vam ispričati sve.

Proces operacije: Šta očekivati tokom podizanja kapaka

Ceo proces počinje detaljnim konsultacijama. Ovaj uvodni razgovor je ključan kako biste i vi znali šta sve treba pitati.

Operacija podizanja kapaka traje manje od sat vremena, dakle, veoma je brza, i istog dana idete kući. Jako je važno da istaknem odgovore na tri najčešća pitanja:

1. Anestezija: Operacija se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su anksiozniji i koji, pored toga što neće ništa da osete, ne žele ni da budu svesni dešavanja, postoji opcija analgosedacije. To ja volim da nazovem "malo vas šoknu i ničega se ne sećate". Ova opcija podrazumeva doplatu za anesteziologa.
2. Cena: Cena operacije gornjih kapaka je u našoj sredini prilično ujednačena i kreće se oko 1000 evra, sa mogućim varijacijama od možda 200 evra više ili niže, u zavisnosti od konkretne situacije i izbora anestezije. Operacija donjih kapaka je obično za oko 200 evra skuplja. Ovo su orijentacione cifre, jer hirurg mora da vas pregleda da bi dao tačnu procenu. Neki hiruzi dodatno naplaćuju konsultacije, neki uračunavaju i kontrole u cenu - vaše je da sve to unapred pitate.
3. Bol: Odgovor je jasan - ni jedne sekunde ništa nije bolelo. Ni tokom samog podizanja kapaka, ni posle tokom oporavka. Oporavak je više dosadan nego bolan. Ovo važi čak i za skidanje konaca, čega sam se i ja plašila, misleći da će me nešto čupkati. Zapravo, dr Anica Jevremović je samo izvukla tanke konce i apsolutno ništa nisam osetila.

Moj oporavak dan po dan: Iznenađujuće lako

Kući sam otišla odmah nakon intervencije. Imala sam deblje flastere koji su delovali zastrašujuće, sa osećajem kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Međutim, ti prvi flasteri skinuti su već nakon 24 sata. Doktorka ih je natopila specijalnim rastvorom i začas ih skinula - bez ikakvog čupkanja ili neprijatnosti.

Nove, tanke flastere nosila sam još narednih 6 dana. Čim ih je stavila, ja sam navukla velike naočare za sunce i izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom, čak malo i prošetala centrom grada. Niko me nije gledao čudno, a meni je bilo smešno što je prošao tek jedan dan. Moram priznati da sam bila manje natekla od većine ljudi, jer otečenost zavisi i od tehnike hirurga i od same prirode organizma.

Već nakon 2-3 dana našminkala sam ceo lice, osim očiju, i krenula da obavljam svoje obaveze. Nakon 7 dana skinuti su konci, a već nakon 10 dana snimala sam se sa punom šminkom, uključujući i ajlajner, za svoje pratioce. Teško je opisati koliku sam radost osetila što ponovo mogu da nosim ajlajner na način na koji sam navikla - što sa spuštenim kapcima nije bilo moguće.

Uobičajena pitanja i dugoročni rezultati nakon podizanjem kapaka

Nekoliko meseci nakon procedure, mogu da odgovorim na neka od najčešćih pitanja sa više iskustva.

Modrice nisu postojale, ali hematomi od intervencije su prirodno "pali" dole, tako da sam imala malu fleku ispod jednog oka nakon deset dana. Bila je dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. To je realnost podizanja kapaka. On vremenom bledi i postaje sve nevidljiviji. Kod žena koje sam upoznala, a koje su operaciju radile pre nekoliko godina, čak i kada se jako zagledate, ništa se ne vidi. Što se mene tiče, boli me briga za te male, fine crtice koje sada imam, a koje začas prekrijem šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako, dok ožiljak lako učinim nevidljivim.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina i dalje vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Onima kojima je stalo do toga, predlaže se podizanje obrva, temporalni lifting ili lifting lica. Onima kojima nije, ostaju razni neinvazivni tretmani. Lice nastavlja da živi svoj život i stareće. Vi birate šta ćete dalje s njim, ali retkim ljudima je potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam odlagala i šta sam naučila

Zašto sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja? Zašto sam se glupirala sa nitima i razním tehnikama šminkanja? Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke svi su generali, pa tako i ja. Sada, kad znam ono što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koji ne postoji. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću dugo izgledati kao izubijani vanzemaljac, te da zbog toga neću moći da radim.

Jedino se nisam plašila kako će rezultat da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Na sistematskom pregledu smrznem se od straha zbog vađenja krvi, isto važi i za zubara. Na dan operacije podizanja kapaka, međutim, nisam bila nervozna. Nisu me drhtale ruke, nije mi svokoćila vilica. Verujem da ovo važi samo za mene, jer nemaju svi tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznaju skoro deceniju. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne. Ja sam to jednostavno znala.

Upravo to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka ili bilo šta drugo slično. To tražite, to pronađite i verujte mi - sve će biti u savršenom redu.

Ovaj tekst, moj primer, napisan je iz želje da podelim iskustvo i pomognem onima koji razmišljaju o ovom koraku. Ako imate pitanja, uvek možete da ih postavite svom hirurgu - to je najbolji put ka miru i samopouzdanju pred ovakvu proceduru.